Bez tebe ne umem...
Suze moje
što niz lice teku,
nisu vatra,
al ipak peku.
Od kad te nema,
ništa nije isto,
Sunce ne greje,
noći su tihe,
ni cveće u vrtu
nije mirisno...
Srce se grči,
što odavno mili
nisi mu u ljubavnoj priči...
lice mi ne blista,
posle tebe nisam ona ista.
Za greh oprost molim,
zgrešiti može svak'...
Oprostiš li,
ne znači da si slab!?
Značiće da shvatio si
koliko te volim !?
Grlim te u pesmama,
milujem rimama...
čežnjom ljubim.
Bez tebe ne postojim
i ne umem da živim !
Vrati mi se mili ...
Sandra Orozović
Oznake
Izdvojeni tekstovi