Ne znaš ti

NE ZNAŠ TI

Ne znaš ti 
kako je zaljubljen biti
oćutati
sve ove leptiriće
komadiće stakla
u stomaku kriti.
Ne znaš ti.
Kako se budno sanja
prevrće 
u oči uđu zidovi
sa napupalim ćoškovima
pa pišu o tebi 
dok prste lomi
nada  od platna.

Ne znaš ti.
Kako se čekaju tvoje riječi
dok liju kiše kroz zastore bola
u  tami kleči nagrižen kamenčić
kotrlja sa neba mjesec
da mojim trepavicama
zakrpi pocjepano nebo.
Ne znaš i nikada nećeš znati.

Ne znaš ti da su u mojoj kosi
laste pogubile gnijezda
i ječe im kljunovi 
opada perje sa krila
više ne cvrkuću
noge im nose nokte teške.

Ne znaš ti.
Koliko volim tvoje korake
dok žurno gaze moju travu
na mojoj zemlji  dok se 
koti mravinjak snova
plaze žuti cvjetovi u zraku.
Neznaš.
Da se prevrnula zemlja od tvojih dodira
iscjedila krv u tabane 
zatajilo bilo
pukla usna od bradu.
Ne znaš ti
kako je čeznuti
poludjeti  ,a normalan biti.
Ne znaš
i nikada nećeš znati.

Zehra Bajic Alić