Srce od stakla
Bilo je moje,
naučila sam živjeti tako,
nije bilo lako, al' uspjela sam.
Svi su mislili da sretna sam,
svi su bili u fazonu
ona ima sve, sretna je,
a nisi znali, o ne, ne da mi srce tuguje.
Moje srce od stakla i ja,
bili smo prijatelja dva,
sve dok nije došao on,
moj jedini spas..
On je razbio to staklo,
srce moje oprezno izvadio,
spasio me od mog bola
i novu mi ljubav poklonio.
Ja sam napokon sretna djevojka
ja sam napokon njegova,
nitko mi više nikada srce u staklo zarobiti neće
jer ja ću voljeti njega do kraja svijeta.
Arjeta Uzunaj
Oznake
Izdvojeni tekstovi